Najvažniji broj koji niko ne gleda.

Prinos državne obveznice je povrat koji dobijate za pozajmljivanje novca vladi. Taj povrat je benchmark prema kome se svaka druga investicija meri: ako vam sigurna obveznica plaća 5%, rizična akcija mora ponuditi znatno više od 5% očekivanog prinosa da bi vredelo je posedovati.

Dakle, kada prinosi rastu, sve ostalo mora jače da se takmiči. To je ceo mehanizam, i on objašnjava ogroman deo tržišnih kretanja.

Dvoje koji su važni

• Dvogodišnja je uglavnom oklada na to šta će centralna banka uraditi tokom narednih nekoliko godina. To je najčistiji pokazatelj očekivanja kamatnih stopa. Kada vidite da skoči nakon objave podataka o inflaciji, to znači da tržište reprecizira šta će Fed uraditi.
• Desetogodišnja odražava dugoročna očekivanja rasta i inflacije. To je brojka koja utemeljuje hipoteke, korporativno zaduživanje i vrednovanje akcija.

Realni prinosi — oni koji zapravo pokreću stvari

A realni prinos je prinos umanjen za očekivanu inflaciju. To je ono što zapravo zarađujete u kupovnoj moći, i to je brojka koja najčešće najviše znači:

• Rast realnih prinosa povećava trošak držanja imovine koja ne donosi prihod — zbog čega zlato često kreće u suprotnom smeru od njih (više o zlatu).
• Rast realnih prinosa najviše pogađa dugoročne akcije rasta, jer njihova vrednost počiva na profitima daleko u budućnosti, koji se tada diskontuju po višoj stopi.

Invertovana kriva

Normalno, obveznice s dužim rokom donose veće prinose od onih s kraćim — novac je zaključan na duže vreme. Kada se to obrne i kratkoročni prinosi pređu dugoročne, kriva je invertovana. Često se opisuje kao indikator recesije, i istorijski je često prethodila jednoj — ali vremenski razmak bio je dug i promenljiv, a "ovo se često dešavalo ranije" nije isto što i "ovo će se desiti sada." Posmatrajte je kao signal da je tržište obveznica zabrinuto, a ne kao prognozu.